Postoje dani posle kojih se vratite umorni, ali sa osećajem da je taj umor vredeo svake sekunde. Dan koji smo proveli sa timom Coca-Cola HBC Srbija na Velikom ratnom ostrvu bio je upravo takav.

Ostrvo je dom za preko sto trideset vrsta ptica, kao i za divlje svinje, šakale i lisice. Mesto na kojem se vreme meri sasvim drugačije nego u gradu, bez buke, bez prodavnica, okruženo isključivo zelenilom i tišinom koja retko gde postoji tako blizu centra Beograda.

Jutro nas je dočekalo kišom, ali to nije umanjilo volju tima da posao obavi kako treba. Flotama smo stigli do ostrva, uz doručak i kafu polako se razbudili, podelili u ekipe i krenuli, svaka grupa svojim čamcem, ka delovima ostrva do kojih se teško dolazi. Upravo su ti zabačeni delovi predstavljali najveći izazov. Mesta gde se otpad godinama nakuplja, ne zato što ih niko ne poseti, već zato što do njih retko ko stigne.

Tu i nastaje pravi problem. Prostor kome se ne posvećuje dovoljno pažnje, ostaje zaboravljen, a otpad se u njemu zadržava mnogo duže nego što bismo pretpostavili.

Stanovnici ostrva dočekali su nas osmesima i na trenutak nam pokazali kako izgleda život u ritmu prirode, a ne u ritmu grada. Bio je to podsetnik da priroda ne traži mnogo od nas. Traži samo malo više pažnje i odgovornosti nego što joj obično posvetimo.

Tim Coca-Cola HBC Srbija je akciju izveo predano od prvog do poslednjeg trenutka, uprkos vremenskim uslovima i terenu koji nije uvek jednostavan za rad. Njihova energija i posvećenost bile su vidljive u svakom detalju, od organizacije ekipa do poslednjeg vreće sakupljenog otpada.

Na kraju dana, ostrvo je bilo vidno čistije nego što smo ga zatekli. Ali ono što ostaje najvrednije nije samo čistoća koju smo ostavili za sobom, već svest da male, dosledne akcije, sprovedene sa pravim ljudima, zaista prave razliku.