Program je počeo sastavljanjem i montiranjem kućica za ptice. Pre nego što su krenuli u šumu, učesnici su prošli kratku obuku sa licenciranim profesorom orijentiringa. Naučili su da čitaju topografsku kartu, koriste busolu i odrede azimut, veštine koje su im, samo nekoliko sati kasnije, zaista i zatrebale.

Raspoređeni u timove, volonteri su krenuli u potragu za kontrolnim tačkama, noseći sa sobom kućice koje su sami sastavili. Svaka kućica je imala svoje mesto i svoju svrhu. Postavljane su tako da otvor bude okrenut ka jugu, odnosno jugoistoku, u skladu sa planom akcije. Eko-orijentiring tako nije bio samo igra snalaženja, već zadatak sa konkretnim ciljem: pronaći pravo stablo i ostaviti nešto što ostaje na tom mestu dugo nakon što volonteri odu.

Kada je fizički deo dana bio završen, usledio je mirniji trenutak programa, šumski velnes uz Ivana Lozana, medijatora šumskog gazdinstva. Bila je to prilika da se tempo uspori i da se pažnja, makar na kratko, preusmeri sa zadataka na samu šumu, njene zvukove i mir koji nosi.

Ova akcija je na jednom mestu spojila praktičan volonterski rad, učenje kroz eko-orijentiring i trenutak predaha u prirodi. Ono što ostaje iza volontera Schneider Electric nisu samo fotografije sa terena, već kućice za ptice koje i dalje stoje na Fruškoj gori, kao tih dokaz jednog dana provedenog u zajedničkom radu.